BESPLATNO OSNIVANJE FIRME

OSNIVANJE FIRME U SRBIJI?

Osnivanje preduzeća u Srbiji i registracija firme u APR je prvi i najvažniji korak ukoliko ste odlučili da pokrenete sopstveni biznis. Pre nego što pokrenete postupak osnivanja preduzeća potrebno je da znate koja će biti pravna forma vašeg privrednog subjekta. Odnosno, procedura zavisi od toga da li ćete pokrenuti postupak osnivanja DOO ili ćete se registrovati u APR-u kao preduzetnik.

Iako je otvaranje firme u našoj zemlji relativno brz postupak, ne postoji uopšten niti brz i jednostavan odgovor na pitanje kako osnovati firmu. Registraciju pravnog lica prati sled postupaka i aktivnosti koje su uzajamno povezane. U nastavku teksta pročitajte detaljan vodič kroz postupak osnivanja firme i koje sve aktivnosti je neophodno sprovesti u toku ovog postupka.

1. PRAVNE FORME PRIVREDNIH SUBJEKATA U SRBIJI

Na početku smo spomenuli da je prvo potrebno odabrati pravnu formu za registraciju vašeg preduzeća, odnosno pravnog lica. Pored preduzetnika postoje i pravne forme privrednih društava.Prema Zakonu o privrednim društvima Republike Srbije postoji nekoliko oblika organizovanja pravnih lica (pravne forme privrednih subjekata). To su:

• Individualni preduzetnik – preduzetnik
• Društva lica:
• ortačko društvo
• komanditno društvo
• Društva kapitala:
• akcionarsko društvo
• društvo sa ograničenom odgovornošću DOO
• Ostale pravne forme:
• ogranak domaćeg pravnog lica
• ogranak stranog pravnog lica
• predstavništvo

Ove forme privrednih društava se međusobno razlikuju, a u nastavku ćemo opisati osnovne karakteristike za sva navedena pravna lica. Ukazaćemo na razlike kako biste osnovali preduzeće koje odgovara vašim poslovnim potrebama.

Napomena: Zakon o privrednim društvima Republike Srbije ne prepoznaje termin „firma“, iako se ovaj opšteprihvaćeni termin svakodnevno koristi. Povremeno ćemo ga i mi koristiti radi jednostavnosti teksta.

1.1. PREDUZETNIK

“Preduzetnik je poslovno sposobno fizičko lice koje obavlja delatnost u cilju ostvarivanja prihoda i koje je kao takvo registrovano u skladu sa zakonom. Preduzetnik za sve obaveze nastale u vezi sa obavljanjem svoje delatnosti odgovara celokupnom svojom imovinom, I u tu imovinu ulazi I imovina koja se stiče sa obavljanjem delatnosti.”

Ovakva forma organizovanja privrednog društva je najednostavnija. Iz razloga što celokupnu priverdnu delatnost obavlja samo jedan čovek odnosno vlasnik. To praktično znači da vlasnik preduzeća sam osniva i vodi preduzeće.

Kao najbitnije prednosti ove forme privrednog društva možemo izdvojiti sledeće:

• jeftina forma organizovanja;
• velika sloboda vlasnika u regulisanju organizacije;
• minimalan obrtni kapital;
• prednosti u pogledu poreskih taksi za male vlasnike;
• čitav ostavreni profit pripada isključivo vlasniku.

1.2.  Ortačko društvo

“Ortačko društvo je društvo dva ili vise ortaka, fizičkih ili pravnih lica, koji su neograničeno solidarno odgovorni celokupnom svojom imovinom za obaveze društva”

Ortačko društvo ili preduzeće jeste oblik osnivanja u kome se dva ili više partnera udružuju radi ostvarivanja zajedničkih ciljeva. Osnovni razlozi udruživanja najčešće jesu veći finansijski kredibilitet preduzeća i ideja da veći broj ljudi koji učestvuju u osnivanju preduzeća  može dati veći dobrinos samom preduzeću.

U zavisnosti od ugovora o osnivanju može se govoriti o pojedinačnim i zajedničkim ortačkim društvima. U slučaju pojedinačnih ortačkih društava svaki ortak ima pravo da postupa samostalno dok u slučaju zajedničkih ortačkih društava postupanje jednog ortaka je uslovljeno saglasnošću svih drugih ortaka u preduzeću.

Prednosti ovakve forme privrednog društva su sledeće:

• jeftina su za organizovanje;
• više vlasnika znači i više izvora kapitala;
• širi opseg odlučivanja;
• prednosti po pitanju državnih taksi;
• imovina pripada partnerima;

1.4. KOMANDITNO DRUŠTVO

Komanditno društvo je oblik privrednog društva koje osnivaju najmanje dva osnivača – (komplementar i komanditor). Osniva se zarad obavljanja delatnosti pod jednim poslovnim imenom u cilju sticanja profita.

Komanditno društvo mora imati najmanje jednog komplementara i najmanje jednog komanditora. Komplementar je osnivač koji za obaveze društva odgovara neograničeno i celokupnom svojom imovinom. Komanditor je drugi osnivač koji je odgovoran za obaveze društva srazmerno visini svog uloga (ne odgovara svojom ličnom imovinom). Pored toga, za sve obaveze društva odgovara i pravno lice svojom celokupnom imovinom.  U odnosu na formu komanditno društvo predstavlja viši oblik ortačkog društva pri čemu se u mnogome ne razlikuje od istog.

1.5. AKCIONARSKO DRUŠTVO

“Akcionarsko društvo predstavlja takvu formu privrednog društva u kome više pravnih ili fizičkih lica posluje pod zajedničkim firmom sa tačno odredjenim kapitalom koji se unosi u to društvo kupovinom akcija koje predstavljaju delove unapred utvrdjene glavnice kapitala društva”

Akcije predstavljaju hartije od vrednosti kojima se dokazuje vlasništvo nad delom kapitala, to jest sredstvima potraživanja, dobiti i sredstvima emintenata. Akcionari koji osnivaju akcionarsko društvo potpisuju osnivački akt i prvi statut preduzeća. Sami akcionari ne upravljaju akcionarskim društvom već to čini upravni odbor čije članove biraju akcionari. Upravni odbor predstavlja vezu izmedju vlasnika akcija s jedne strane i menadžera sa druge strane. Pre nego što se registruje AD akcionari koji osnivaju društvo moraju da uplate ili unesu uloge u iznosu od najmanje 25% osnovnog kapitala. Najmanja vrednost osnovnog kapitala akcionarskog društva ne sme da bude niža od 3.000.000 dinara.

Osnovne prednosti akcionarskog društva su:

• odgovornost akcionara je odredjena visinom uloga koji su izdvojili za kupovinu akcija;
• u akcionarskim društvima poslovanje kreira menadžment koji predvodi upravni odbor;
• lakše je povući uloženi novac kroz jednostavnu prodaju akcija na tržištu;
• akcionarska društva lakše opstaju na tržištu jer posluju nezavisno od volje pojedinca;
• povećanje kapitala se vrši jednostavno emisijom novih akcija bez zaduživanja.

1.6. društvo sa ograničenom odgovornošću

“Društvo sa ograničenom odgovornošću je privredno drušvo koje radi obavljanja odredjene delatnosti osniva jedno ili više pravnih odnosno fizičkih lica sa unapred odredjenom glavnicom I rizikom za poslovanje društva u visini svog uloga u njemu”

Članstvo u ovom društvu ima indivudalni odnosno lični karakter. Što znači da vlasnik DOO može biti samo jedno lice koje odgovara do visine svog udela ili može postojati više lica koji učestvuju u kapitalu. Najmanji iznos za osnivanje ovog društva jeste 100 dinara. Članovi ovog društva za obaveze društva ne odgovaraju svojom imovinom već isključivo visinom svog udela u društvu, isto se odnosi i na raspodelu profita koja je odredjena ulozima osnivača.

Najbitnije prednosti društva sa ograničenom odgovornošću su:

• oblik odgovornosti ( do visine upisanog kapitala)
• jednostavan prenost vlasništva;
• lakoća dolaženja do kapitala;
• pristupačnost u rukovodjenju i zastupanju
• mogućnost ograničavanja rizika.

1.6. OGRANAK DOMAĆEG  PRAVNOG LICA

Ogranak pravnog lica predstavlja izdvojeni organizacioni deo domaćeg privrednog društva na teritoriji Republike Srbije preko koga ono obavlja svoju delatnost. Ogranak privrednog društva nema svojstvo pravnog lica. Ogranak ne posluje u mestu sedišta pravnog lica, već van i to u cilju obavljanja delatnosti u jednom ili u više drugih mesta (gradova).

U pravnom prometu istupa u ime i za račun pravnog lica koje je osnovalo ogranak. Za sve obaveze ogranka, koje u toku poslovanja nastanu prema trećim licima, odgovara privredno društvo osnivač (preduzeće koje je osnovalo ogranak).

1.7. OGRANAK STRANOG PRAVNOG LICA U SRBIJI

Ogranak stranog pravnog lica je izdvojeni organizacioni deo inostrane kompanije preko koga ono obavlja delatnost u Republici Srbiji, u skladu sa Zakonom. Ono ima svoju registrovanu pretežnu delatnost, ali može da obavlja i sve druge delatnosti koje nisu zakonom zabranjene. Pretežna delatnost ogranka i pretežna delatnost društva osnivača ne moraju biti iste, već se mogu razlikovati.

Ogranak mora imati svog zakonskog zastupnika. Ogranak strane firme u Srbiji nema status pravnog lica, već obavlja radnje i istupa u ime i za račun osnivača. Osnivač ogranka je strano privredno društvo koje je odgovorno i upravlja poslovanjem ogranka. Za sve obaveze koje nastanu u okviru poslovanja ogranka odgovara strana firma, kao osnivač. U poreskom smislu ogranak ima status kao domaći poreski rezident.

1.8. PREDSTAVNIŠTVO STRANOG PRAVNOG LICA

Predstavništvo stranog pravnog lica predstavlja izdvojen organizacioni deo te strane kompanije u Srbiji, koji može da obavlja prethodne i pripremne radnje radi zaključenja pravnog posla tog privrednog društva. Predstavništvo nema svojstvo pravnog lica, ne obavlja delatnost osnivača, ali da bi poslovalo u našoj zemlji mora biti registrovano u APR.

Postoje ograničenja u radu predstavništva, a to je da ne može obavljati redovnu delatnost strane firme. Odnosno, ne može da plasira ili prodaje robu, niti da pruža svoje usluge na domaćem tržištu. Predstavništvo može jedino da zaključuje poslove koji su povezani sa njihovim tekućim poslovanjem.

2. ŠTA JE SVE POTREBNO ZA OSNIVANJE PREDUZEĆA U SRBIJI

Za registrovanje preduzetnika i za osnivanje DOO u Srbiji postupak nije isti jer se dokumentacija razlikuje. Kada je u pitanju registracija preduzetnika u APR procedura je dosta jednostavna, jer je preduzetnik fizičko lice registrovano da obavlja delatnost. Za otvaranje DOO je složeniji postupak i potrebno je prikupiti više dokumentacije. Pravno lice se dodatno razlikuje i po tome što društvo sa ograničenom odgovornošću može biti jednočlano ili višečlano.

Kada osnivate firmu, uvek registracija firme počinje upisom u privredni registar i podnošenjem registracione prijave na propisanom obrascu APR-a. Rok za odlučivanje da li će prijava biti usvojena ili odbačena je najviše 5 radnih dana, počevši od datuma prijema dokumentacije u Registar. Ako su ispunjeni svi uslovi donosi se Rešenje o osnivanju, odnosno Odluka i Rešenje da se prijava usvaja, a zatim se ista objavljuje na sajtu APR-a.

Ukoliko prijava ima nedostatke ili nije dobro popunjena, APR donosi Rešenje kojim se prijava odbacuje. U tom slučaju nije moguće prilagati dopunu dokumentacije već se postupak mora ponoviti, a to se iznova naplaćuje. www.IdealBonitet.rs može vam pomoći i izaći u susret da bez poteškoća, bez grešaka i veoma brzo registrujete svoju firmu.

Registrovanje privrednog društva u Srbiji moguće je i za strane državljanine, a to znači da osnivači DOO mogu biti i stranci. Računovodstvena kuća idealBonitet doo  pruža usluge ishodovanja radnih i boravišnih dozvola za strance, kao i kompletne pomoći za proces osnivanje firme u Srbiji za strance.

3. KORACI PRE OSNIVANJA FIRME

Pre nego što registrujete firmu, postoje još neke poslovne odluke koje morate doneti koje se tiču direktno vašeg budućeg poslovanja. Važno je da odlučite čime će se vaša firma pretežno baviti, gde ćete registrovati sedište firme, da li ćete biti PDV obveznik, koliko ćete zaposlenih angažovati, kako izabrati knjigovođu i slično.

3.1. IZBOR NAZIVA FIRME

Svako poslovno ime privrednog društva mora sadržati osnovne elemente. Poslovno ime firme mora da ima naziv firme, pravnu formu privrednog društva i mesto u kome je registrovano sedište firme. Pored toga, poslovno ime može sadržati i ostale elemente u skladu sa Zakonom.

Kada birate poslovno ime za svoju firmu vodite računa da poštujete smernice i sva zakonska pravila i ograničenja. Preporuka je da pre slanja registracione prijave osnivanja proverite na sajtu APR-a da li je željeni naziv za vašu firmu slobodan i ukoliko jeste da unapred izvršite rezervaciju naziva.

Računovostvena kuća Ideal Bonitet Vam može ponuduti širok spektar pravnih usluga i posavetovati oko odabira ispravnog poslovnog imena.

3.2. IZBOR ŠIFRE DELATNOSTI

Sva pravna lica i privredni subjekti imaju obavezu da odaberu svoju šifru delatnosti (onu delatnost kojom će se baviti). To podrazumeva obavezu da se prilikom podnošenja prijave za osnivanje preduzeća odredi i navede pretežna delatnost firme, odnosno najvažnija delatnost koju će firma obavljati.

Šifra delatnosti za koju se opredelite naziva se pretežna delatnost (vodeća ili dominantna delatnost). To su oni poslovi koje će firma pretežno i najviše obavljati radi sticanja profita. Postoje još i sporedne delatnosti, a to su ostali poslovi kojima se pravno lice može baviti (ukoliko ne postoje zakonska ograničenja).

Šifra delatnosti je bitna i zbog obaveze evidentiranja prometa preko fiskalne kase. Pojedine delatnosti su oslobođene fiskalnih kasa.

Ukoliko sporedna delatnost postane dominantna, ona se mora promeniti u pretežnu delatnost. Za DOO to znači i izmenu osnivačkog akta.

3.3. PRIPREMA OSNIVAČOG AKTA

Osnivanje DOO preduzeća u Srbiji počinje donošenjem Osnivačkog akta. Osnvački akt je opšti pravni akt privrednog društva koji sastavlja jedan ili više osnivača tog društva. U aktu su definisana sva pitanja vezana za poslovanje, upravljanje, pitanja iz radnog osnosa i druga značajna pitanja u vezi poslovanja. Osnivački akt DOO obavezno mora biti overen kod javnog beležnika (kod notara).

U zavisnosti od toga da li je DOO jednočlano ili ima više članova osnivača, donosi se Akt o osnivanju u formi odluke ili ugovora o osnivanju. Za jednočlano društvo Osnivački akt je Odluka o osnivanju, a za višečlano DOO Osnivački akt je Ugovor o osnivanju.

Osnivački akt sadrži sledeće podake:

• podatke o članovima privrednog društva,
• poslovno ime i sedište društva,
• šifru pretežne delatnosti,
• ukupan iznos osnovnog kapitala društva,
• iznos novčanog uloga, kao i opis nenovčanog uloga za svakog člana,
• vreme uplate novčanog uloga ili unošenje nenovčanog uloga,
• pojedinačni udeo svakog člana društva u ukupnom osnovnom kapitalu,
• organi upravljanja DOO i njihove nadležnosti,
• ovlašćenja lica za zastupanje društva,
• trajanje i prestanak poslovanja DOO,
• ostala pitanja vezana za poslovanje.

Ukoliko vam je potrebna stručna pomoć oko izrade i pisanja Osnivačkog akta preporučujemo da se obratite stručnoj knjigovodstvenoj agenciji za pomoć. Mi vam možemo napisati Osnivački akt i pomoći da ubrzate ceo postupak oko osnivanja firme.

3.4. ADRESA FIRME – VIRTUELNA KANCELARIJA

Virtuelna kancelarija predstavlja savremen i veoma efikasan koncept poslovanja, koji ostvaruje značajne uštede u pogledu troškova zakupa i pratećih troškova za poslovni prostor.

Umesto zakupa poslovnog prostora moguće je iznajmiti virtuelnu kancelariju i na toj adresi i registrovati sedište firme, bez obzira na mesto obavljanja posla. Ovo je jako povoljan model za manje i novoosnovane kompanije koje pružaju usluge. Povoljnije je da iznajme virtuelnu kancelariju umesto da zakupe poslovni prostor na ekskluzivnoj i skupoj lokaciji.

Virtuelne kancelarije se iznajmljuju ne samo radi registracije sedišta, već i radi prijema pošte, pružanja administrativne podrške firmama, javljanja na telefon i slično. Ovakve kancelarije su jako fleksibilne i dodatno omogućavaju da firme uspešno obavljaju svoju delatnost nezavisno od mesta registrovanja adrese sedišta.

Ukoliko vaše poslovanje nije vezano za određenu lokaciju, a želite da vam sedište firme bude u centru Beograda, računovodstvena kuća Vam može pronaći idealno rešenje.

4. PROCES REGISTRACIJE FIRME U SRBIJI

 Od 2018. godine na sajtu Agencije za privredne registre postoji mogućnost elektronske registracije preduzetnika. Takođe, omogućeno je i osnivanje DOO online, tj. osnivanje DOO elektronski (elektronsko osnivanje i jednočlanog i višečlanog društva sa ograničenom odgovornošću).

Da bi eRegistracija putem sajta privrednog registra bila uspešna potrebno je da podnosilac zahteva ima:

• elektronski potpis,
• instaliran čitač elektronskih kartica i instaliranu aplikaciju za elektronsko potpisivanje,
• Visa, MasterCard ili Dina platnu karticu.

Elektronsku prijavu osnivanja preduzetnika može da podnese budući preduzetnik ili fizičko lice, kao i lice koje on ovlasti punomoćjem. Elektronsku prijavu za osnivanje DOO može podneti budući član tog društva, fizičko lice, ali i lice ovlašćeno punomoćjem za potpisivanje od strane budućeg člana društva.

4.1. REGISTRACIJA PREDUZETNIKA

Za osnivanje preduzetnika u Agenciji za privredne registre potrebno je da se priloži sledeća dokumentacija:

• popunjena registraciona prijava osnivanja preduzetnika koju podnosi fizičko lice ili ovlašćeni punomoćnik,
• overena fotokopija lične karte preduzetnika,
• dokaz o plaćenoj taksi odnosno naknadi za osnivanje preduzetnika,
• saglasnost organa o obavljanju delatnosti (saglasnost se prilaže samo ukoliko je neophodna).

4.2. OSNIVANJE DOO POSTUPAK

Nešto komplikovanija procedura odnosi se na osnivanje društva sa ograničenom odgovornošću. Kao što smo prethodno napisali, DOO kao pravno lice može biti jednočlano ili višečlano. Članovi društva mogu biti i osnivači, stoga DOO može osnovati jedan osnivač ili više osnivača. Takođe, društvo s ograničenom odgovornošću mogu osnovati fizička lica ili pravna lica. DOO se kao i preduzetnik registruje ca ciljem vršenja određene delatnosti pod jednim imenom.

Potrebna dokumentacija za osnivanje DOO u Srbiji je sledeća:

• jedinstvena registraciona prijava osnivanja DOO i upisa u registar poreskih obveznika potpisana od strane zakonskog zastupnika pravnog lica (ovlašćenog lica za zastupanje) ili lica koje ima punomoćje ovlašćeno od strane zastupnika društva,
• dokaz o identitetu članova društva – fotokopija lične karte za domaće državljane (fotokopija pasoša ukoliko je strani državljanin; ukoliko je osnivač pravno lice prilaže se izvod iz Registra, u kome je to pravno lice prethodno registrovano),
• osnivački akt DOO (Odluka o osnivanju za jednočlano društvo ili Ugovor o osnivanju za višečlano DOO), sa overenim potpisima svih osnivača, odnonso članova društva,
• odluka o imenovanju zastupnika, ako on nije određen osnivačkim aktom,
• overen potpis zastupnika,
• potvrda iz banke o uplati novčanog uloga kao dokaz o uplati naknade za osnivanje (ukoliko se uplaćuje novčani ulog u društvo),
• sporazum članova o proceni vrednosti nenovčanog uloga (samo ukoliko se unosi nenovčani ulog u društvo),
• dokaz o plaćenoj naknadi za registraciju osnivanja DOO i dokaz o plaćenoj naknadi za registraciju i objavljivanje osnivačkog akta.

Upravljanje društva sa ograničenom odgovornošću može biti jednodomno ili dvodomno, a o tome odlučuju osnivači pre osnivanja DOO. Ukoliko je upravljanje društvom jednodomno to znači da će firma imati jednog ili više direktora. Ako je upravljanje dvodomno tom firmom će upravljati jedan ili više direktora i nadzorni odbor.

Za dvodomni sistem upravljanja se prilikom osnivanja DOO prilaže dodatna dokumentacija: odluka o imenovanju predsednika i odluka o imenovanju članova nadzornog odbora. Ove odluke se prilažu samo ukoliko imenovanje nije navedeno u Osnivačkom aktu. Ukoliko jeste, onda ne postoji obaveza prilaganja ovih odluka.

Registracionu prijavu osnivanja firme može podneti lično osnivač, ovlašćeno lice ili punomoćnik. Računovodstvena kuća Vam može pomoći oko prikupljanja dokumentacije i podnošenja iste zajedno sa registracionom prijavom osnivanja firme.

5. KORACI NAKON OSNIVANJA KOMPANIJE

5.1. PEČAT FIRME
Nakon dobijanja Rešenja o registraciji naredni korak je izrada pečata. Važno je istaći da pečat više nije obavezan. Može se izraditi, ali ne postoji obaveza njegovog korišćenja u toku poslovanja.

U skladu sa Zakonom o privrednim društvima od 01. oktobra 2017. godine ukinuta je obaveza korišćenja pečata za privredne subjekte. Međutim, upotreba pečata je i dalje bila obavezna na pojedinim dokumentima. Izmenama i dopunama Zakona o privrednim društvima stupile su na snagu nove izmene, pa tako od 01. oktobra 2018. godine upotreba pečata nije više obavezna za privredna društva.

Preduzetnici i privredni subjekti nemaju više obavezu da u toku poslovanja koriste pečat za overavanje pisanih akata i poslovne dokumenacije. Dokumenti poput zahteva, obrazaca, dopisa, ugovora, faktura i ostalih ne moraju biti overeni pečatom firme. Pored toga, prilikom podizanja poslovnih pisama preduzetnici i DOO ne moraju da koriste pečat kao dokaz o uručenju.

Za pravna lica i preduzetnike nije obavezna ni upotreba pečata u bankama, odnosno u oblasti platnog prometa. To je moguće samo ukoliko se podnese pisani Zahtev banci u kome se vi kao pravno lice izjašnjavate da nećete koristiti pečat. U tom slučaju preduzetnici i DOO ne moraju više da koriste pečat u bankama prilikom overavanja zahteva za otvaranje računa, za karton deponovanih potpisa, za overu naloga, za menice i druga dokumenta vezana za platni promet.

5.2. OTVARANJE RAČUNA U BANCI

Pre otvaranja bankovnog računa važno je da se informišete o tarifama naknada banaka za usluge platnog prometa, zatim o naknadi za mesečno održavanje računa, da li su dostupne usluge putem e-bankinga i slično. Bitno je da se informišete o svim uslugama koje banke nude svojim klijentima koje bi mogle zadovoljiti potrebe vašeg poslovanja.

Za otvaranje poslovnog računa potrebno je podneti osnovnu dokumentaciju:

• zahtev za otvaranje poslovnog računa,
• obrazac overeni potpisi lica ovlašćenih za zastupanje (OP obrazac overen kod javnog beležnika),
• odluka ili rešenje o usvajanju registracione prijave osnivanja iz APR-a,
• karton deponovanih potpisa banke,
• dokaz o identitetu,
• prateća dokumentacija banke (Ugovor, Nacrt ugovora i slično).

Dokumentacija koja se prilaže za otvaranje poslovnog računa može se razlikovati od banke do banke, ali je osnovna i u svim bankama obavezna dokumentacija gore navedena. Pored toga, naglasićemo i da je u praksi za otvaranje poslovnog računa za DOO često potrebno priložiti i dodatne dokaze: kopija Osnivačkog akta i fotokopija Statuta društva.

Ukoliko niste sigurni u odabir banke, mi vam možemo preporučiti pouzdanu banku koja će svojim finansijskim uslugama opravdati vaše poverenje. Takođe, u skladu sa vašim potrebama podnosimo i kompletnu dokumentaciju za otvaranje poslovnog računa vaše firme.

5.3. PRIJAVA U PORESKOJ UPRAVI NAKON REGISTRACIJE KOMPANIJE U APR

Nakon završenih početnih koraka potrebno je u zakonskom roku podneti poresku prijavu, da biste bili evidentirani kao novi poreski obveznik. Poreska prijava se podnosi u filijali Poreske uprave i predstavlja ujedno prijavu za porez na dobit radi utvrđivanja akontacionog poreza.

Obračun poreza i poresku prijavu popunjava i podnosi ovlašćeni knjigovođa. Zakonski rok za predaju poreske prijave je 15 dana od datuma osnivanja firme, odnosno od datuma donšenja Rešenja o registraciji iz APR-a.

Poresku prijavu podnose i preduzetnici i DOO. Ukoliko ste se registrovali kao preduzetnik prva i najvažnija finansijska odluka koju morate doneti je izbor modela oporezivanja. Postoje dva modela oporezivanja preduzetnika, a to su paušalno oporezivanje i vođenje poslovnih knjiga (samooporezivanje i lična zarada).

Poreska prijava se može poslati i elektronski putem servisa ePorezi. Za elektronsko podnošenje poreskih prijava potrebno je da imate elektronski potpis, odnosno kvalifikovani sertifikat za elektronski potpis.

5.4. KVALIFIKOVANI ELEKTRONSKI POTPIS

Digitalni potpis (kvalifikovani elektronski potpis) potreban je za rad na elektronskim servisima radi potpisivanja, podnošenja i overavanja dokumenta elektronskim putem. Za dobijanje digitalnog potpisa podnosi se zahtev za izdavanje kvalifikovanog sertifikata za elektronski potpis na ličnoj karti sa čipom. Zahtev se podnosi u nadležnoj Policijskoj upravi i za građane Republike Srbije elektronski potpis se izdaje besplatno u MUP-u.

Procedura za izdavanje elektronskog potpisa za strane državljane se razlikuje od jednostavnog postupka izdavanja za građane Srbije. Zbog kompleksnosti i nešto duže procedure nudimo mogućnost da umesto vas pripremimo i predamo svu dokumentaciju za izdavanje elektronskog potpisa.

5.5. DA LI UĆI U SISTEM PDV-A

Razmislite da li vam se isplati da odmah nakon osnivanja firme uđete u sistem PDV-a. Kako biste doneli pravu odluku obavezno predvidite budući obim poslovanja, uključujući i troškove. Izdaci koje obavezno kao pravno lice morate plaćati tiču se troškova poreza.

Ovo se najviše odnosi na pitanje koliko ćete ostvariti godišnji promet i da li ćete ući u sistem PDV-a ili ne. Ukoliko ste predvideli veći obim poslovanja i promet veći od 8.000.000 dinara u toku 12 meseci poslovanja, bićete u obavezi da plaćate porez na dodatu vrednost (PDV).

Razmislite da li vam se isplati da odmah nakon osnivanja firme uđete u sistem PDV-a. Kako biste doneli pravu odluku obavezno predvidite budući obim poslovanja, uključujući i troškove. Izdaci koje obavezno kao pravno lice morate plaćati tiču se troškova poreza.

Ovo se najviše odnosi na pitanje koliko ćete ostvariti godišnji promet i da li ćete ući u sistem PDV-a ili ne. Ukoliko ste predvideli veći obim poslovanja i promet veći od 8.000.000 dinara u toku 12 meseci poslovanja, bićete u obavezi da plaćate porez na dodatu vrednost (PDV).

Zakonom o porezu na dohodak gradjana kao i Pravilnikom o paušalnom oporezivanju prihoda od samostalne delatnosti, definisani su načini i oblici registracije i delovanja paušalnih obveznika.

Paušalac je samostalni preduzetnik koji porez na dohodak plaća u jednakim mesečnim iznosima, u zavisnosti od delatnosti koju obavlja. To znači da samostalna radnja, ako ima status paušalca.

Bliži kriterijumi za pausalno oporezivanje su:

– vrsta delatnosti;
– visina ostvarenog, odnosno planiranog prometa;
– učešće troškova poslovanja.

Promet proizvoda i usluga se registruje putem računa fiskalne kase ili paragon blokova koji moraju biti označeni serijskim brojevima i overeni od strane područnog poreskog organa. Paušalni obveznik je obavezan da vodi samo knjigu prometa,  kao osnovnu knjigovodstvenu evidenciju, ukoliko se bavi maloprodajom, mora posedovati poresku registar kasu ili overene paragon blokove.

U knjizi prometa unose se podaci sadržani u dnevnom izveštaju iz poreske registar kase, odnosno podaci iz posebnih računa.

Preduzetnik sam obračunava sve svoje obaveze po osnovu radnih odnosa i poslovanja i podnosi mesečne i godišnje prijave poreskom organu.

Kao preduzetnik paušalac, Vi plaćate paušalno utvrđeni porez i socijalne doprinose. Ove dažbine utvrđene su zakonom, i njihova visina ne može se menjati osim promenama samih zakona. U pitanju su sledeće obaveze:

• Porez na prihode od samostalne delatnostiu visni od 10%
• Doprinos za penziono i invalidsko osiguranjeu visini od 26%
• Doprinos na zdravstveno osiguranjeu visini od 10,3%
• Doprinos za slučaj nezaposlenostiu visini od 0,75%

5.6. IZBOR KNJIGOVODSTVENE AGENCIJE / KNJIGOVOĐE

Kada birate knjigovođu za vašu firmu nemojte napraviti grešku već dobro procenite i izaberite pouzdanog saradnika. Izuzetno je bitno da to bude dobra, stručna i pouzdana knjigovodstvena agencija koja može razumeti vaše potrebe i znati kako da prilagodi nivo usluge prema vašem poslovanju.

Računovodstvena kuća IdealBonitet.rs može vam dati odgovore na pitanja šta je sve potrebno za otvaranje firme u Srbiji. U zavisnosti od konkretnog slučaja možemo vam dati precizan odgovor na pitanje koliko košta osnivanje firme. Pružamo takođe potpunu podršku bilo da se radi o osnivanju nove firme, predstavništva, ogranka ili filijale.

Nudimo širok spektar pravnih usluga neophodnih kako za otvaranje firme, tako i za njeno legalno, nesmetano i uspešno poslovanje. Ukoliko vam je potrebna pouzdana agencija za otvaranje firme možete nas kontaktirati za sva pitanja u vezi saradnje ili pitanja oko vašeg budućeg poslovanja.

KAKO FUNKCIONIŠE OSNIVANJE FIRME U PRAKSI

Ukoliko ste odlučili da pokrenete sopstveni biznis i ako ste se opredelili da Vaš oblik organizovanja bude preduzetnik, predstoji vam osnivanje, odnosno registracija preduzetnika kod Agencije za privredne registre, otvaranje računa kod banke, i prijava nadležnoj filijali Poreske uprave. Pre nego što započnete postupak registracije, neophodno je da odredite početak i trajanje Vaše delatnosti, i naravno, poslovno ime.

Korak 1: početak i trajanje obavljanja delatnosti

Kao preduzetnik možete da izaberete da li ćete sa obavljanjem delatnosti početi momentom registracije, ili ćete naknadno dostaviti datum od kada počinjete sa obavljanjem delatnosti. Ovo je značajno samo ako želite da registraciju izvršite takoreći unapred, ako Vam je buduće poslovanje neizvesno, pa želite da administrativne obaveze završite pre nego što zaista počnete da radite.

Takođe je važno da razmislite o tome da li kao preduzetnik želite da se registrujete samo na neko određeno vreme, na primer dok znate da ćete raditi na nekom vremenski ograničenom projektu ili slično. O svemu ovome je potrebno da razmislite unapred, pre nego što krenete dalje sa registracijom.

Korak 2: poslovno ime

Poslovno ime je ime pod kojim Vaša firma, u ovom slučaju Vi kao preduzetnik poslujete. Poslovno ime preduzetnika obavezno mora da sadrži:

• ime i prezime preduzetnika (dakle, Vaše ime i prezime);
• opis pretežne delatnosti (pročitajte tekst: Kako odabrati pretežnu delatnost);
• oznaku „preduzetnik“ ili „pr“ i
• sedište odnosno adresu na kojoj preduzetnik posluje (ovo može a ne mora da bude Vaša adresa iz lične karte).

Poslovno ime još može (ali nije obavezno) da sadrži i poseban naziv kao i oznake kojima se bliže određuje predmet poslovanja preduzetnika. Na primer: „agencija za brigu o mačkama“, ili „programiranje i dizajn“, ili bilo koje druge oznake kojima detaljnije opisujete ono čime se bavite.

Ukoliko poslovno ime koje ste odredili ne ispunjava zakonom propisane uslove, ono neće biti registrovano i APR će Vam odbaciti registracionu prijavu.

Važno je napomenuti da poslovno ime preduzetnika može, ali ne mora da sadrži naziv.

Morate imati na umu da se Vaše poslovno ime preduzetnika mora dovoljno razlikovati od drugog poslovnog imena koje je već neko zauzeo, odnosno koje je već registrovano ili rezervisano. Dakle, ne sme da bude isto, ali ne sme ni da bude slično već zauzetom poslovnom imenu. O tome šta je slično a šta nije, u svakom konkretnom slučaju odlučuje APR. U slučaju da se ipak odlučite da poslovno ime sadrži i naziv, onda je preporučljivo  da izvršite pretragu registrovanih ili rezervisanih  naziva (Pretraga preduzetnika), i time proverite da li je taj naziv slobodan.

Kada se uverite da je naziv slobodan, stoji vam na raspolaganju mogućnost rezervacije naziva, čija je svrha da budete sigurni da će tačno određeni naziv koji želite da registrujete biti slobodan za registraciju u narednih 60 dana (koliko po zakonu traje rezervacija). Rezervacija naziva se pokreće podnošenjem prijave nadležnom registru sa dokazom o uplati naknade za rezervaciju naziva (naknada iznosi 1.000,00 din a račun na koji se uplaćuje kao i model i poziv na broj možete preuzeti na visina naknade).
Ako su ispunjeni uslovi za rezervaciju naziva, APR će u roku od pet radnih dana od dana podnošenja prijave izdati potvrdu o rezervaciji naziva. Svaki rezervisani naziv se unosi u bazu podataka rezervisanih naziva i samo podnosilac prijave rezervacije naziva može registrovati takav naziv. Rezervacija važi u roku od 60 dana od dana objave, a uz ponovnu uplatu naknade, pre isteka roka na koji je rezervisan, može se obnoviti rezervacija na dodatni rok od 60 dana.
Takođe, predmet registracije kod APR je i skraćeno poslovno ime. Kao preduzetnik možete da se služite punim poslovnim imenom, a možete i da koristite i skraćeno poslovno ime, pod istim uslovima pod kojim koristite i puno poslovno ime.

Skraćeno poslovno ime, ukoliko odlučite da ga imate, obavezno sadrži:

• ime i prezime preduzetnika;
• oznaku „preduzetnik“ ili „pr“ i

Naziv u skraćenom poslovnom imenu mora biti identičan nazivu u punom poslovnom imenu.

Vreme: 1 sat (pretpostavljeno vreme pretrage naziva na APR)

Troškovi: 0 dinara

Ukoliko ste se odlučili da rezervišete poslovno ime:

Vreme: 5 radnih dana

Troškovi: 1.000 dinara naknade za APR + provizija za uplatu takse (u zavisnosti od toga gde uplaćujete)

Izgled uplatnice za rezervaciju naziva:

Korak 3: potrebna dokumentacija

Dokumentacija koja se obavezno prilaže za registraciju preduzetnika je:

• dokaz o identitetu preduzetnika – fotokopija (odnosno očitavanje) lične karte;
• dokaz o uplati 1.500 dinara naknade za osnivanje
• Registraciona prijava osnivanja preduzetnika (vidi 4. korak)

Ukoliko ste rezervisali naziv, prilaže se i:

• Potvrda o rezervaciji naziva

Za obavljanje nekih delatnosti propisano je da mogu da se obavljaju uz prethodno pribavljenu dozvolu (kao što su recimo: apotekarska delatnost, promet oružjem i municijom i slično). Ukoliko je posebnim zakonom propisano da za obavljanje Vaše delatnosti morate da imate dozvolu ili saglasnost ili licencu ili bilo koji drugi akt nadležnog organa, onda se prilaže i:

• Akt nadležnog organa (dozvola ili saglasnost ili licenca i sl.)

Napomena: U navedeno vreme i troškove nije uračunato vreme i trošak pribavljanja dozvole ili saglasnosni koji su neophodni za određene delatnosti.

Vreme: 1 radni dan

Troškovi: 1.500 dinara naknade za APR + provizija za uplatu takse (u zavisnosti od toga gde uplaćujete)

Izgled uplatnice za registraciju osnivanja preduzetnika:

Korak 4: popunjavanje registracione prijave

Registracionu prijavu možete preuzeti sa sajta APR odavde i popuniti je u elektronskom formatu. Tako popunjenu Registracionu prijavu možete odštampati i priložiti uz potrebnu dokumentaciju. Ne zaboravite da Registracionu prijavu potpišete!

Registraciona prijava koju popunjavate je takozvana „jedinstvena“ registraciona prijava, što znači da se APR-u svi obraćaju na jedinstven (unificiran) način kroz ovu prijavu. Kako biste je ispravno popunili, najvažnije je da čitate i pratite uputstva koja su napisana u samom obrascu Registracione prijave. Da bismo Vam pomogli, dajemo Vam par saveta.

Strana 1

Pre svega naznačite da se obraćate Registru privrednig subjekata (koji vodi registre o preduzetnicima, ortačkim i komanditnim društvima, kao i društvima sa ograničenom odgovornošću i akcionarskim društvima), ovako:

U polje za naziv unesite naziv preduzetnika, a ispod tog polja ukoliko ste rezervisali naziv, unesite broj potvrde o rezervaciji naziva.

U polje za dostavljanje, označite način na koji želite da Vam odluka Registratora iz APR bude dostavljena. Izaberite opciju koja Vama najviše odgovara. Naš savet je da preuzimate lično u organizacionoj jedinici (OJ APR) u kojoj ste prijavu i predali. Popunite naziv organizacione jedinice i tamo ćete preuzeti odluku iz APR. Ukoliko ste iz Beograda, onda možete naznačiti sedište APR u Beogradu. Jednom navedeni način dostave ne može se više menjati. APR Vam neće poslati poštom bilo šta ukoliko ste naveli da želite da preuzmete lično, niti će Vam dozvoliti da lično preuzmete odluku Registratora ukoliko ste naveli da želite da Vam se dostavi poštom. Nemojte zvati APR i tražiti da izmene način dostave. APR nema pravo da menja podatke iz Registracione prijave ni pod kojim uslovima, niti Vi to možete raditi telefonom.

Dalje, popunite Vaše lične podatke kao podatke podnosioca prijave. Prijavu može da podnese i drugo lice koje ovlastite, ali za to je neophodno overeno punomoćje, osim kada angažujete advokata, kada se ne zahteva overa punomoćja. Pretpostavićemo da prijavu popunjavate sami, pa popunite svoje podatke iz prijave. Ne zaboravite da navedete kontakt telefon, jer službenici APR zaista revnosno obavljaju svoj posao, i u slučaju sitnih ili očiglednih grešaka zovu podnosioce prijava da te greške isprave.

Potpišite Registracionu prijavu samo na prvoj strani. Ostale strane Registracione prijave se ne potpisuju.

Strana 2

Dalje, popunite polja koja se odnose na poslovno ime, skraćeno poslovno ime i prevode poslovnog imena. Morate popuniti samo ono što je obavezno – poslovno ime, dok ostala polja možete ostaviti prazna ako nemate skraćeno poslovno ime ili prevod poslovnog imena.

Strana 3

Na ovoj strani se traže podaci koji se odnose na početak obavljanja delatnosti i vreme na koji se kao preduzetnik registrujete. Ukoliko počinjete sa obavljanjem delatnosti odmah potrebno je da ne označite da ćete naknadno prijaviti početak obavljanja delatnosti, ovako:

Dakle kvadratić ostavite praznim.

Dalje naznačite da li se registrujete na neodređeno ili određeno vreme (i koje je to vreme, do kog datuma).

Unesite jednu jedinu šifru pretežne delatnosti i opis delatnosti uz tu šifru. Sve o pretežnoj delatnosti je napisano u tekstu: Kako odabrati pretežnu delatnost

Strana 4

Podatke o posebnoj adresi za prijem pošte popunite samo ako se razlikuje od adrese sedišta. Takođe, ukoliko želite unesite i adresu za prijem elektronske pošte. Napominjemo da se slanje i prijem poruka na adresu elektronske pošte smatra potpuno pravno validnim i proizvodi pravno dejstvo prijema obične pošte.

Kontakt podaci za Poresku upravu čiji je unos obavezan se odnose samo na broj telefona. Morate uneti bar jedan broj, bilo fiksni bilo mobilni, a možete uneti i oba.

Dalje, možete da se opredelite za paušalno oporezivanje. Obratite pažnju da se prijavljivanje za paušalno oporezivanje vrši označavanjem kvadratića i PONOVNIM UPISOM IMENA I PREZIMENA I SVOJERUČNOG POTPISA na za to predviđeno mesto. Ovo je iz razloga što Poreska posebno razmatra ovaj zahtev, pa ga je potrebno posebno popuniti i potpisati. Vodite računa o tome da ne možete istovremeno biti i paušalno oporezovani i evidentirani za PDV.

Ukoliko se evidentirate za PDV, pređite na stranu 5, a kvadratić za paušalno oporezivanje ostavite praznim i ne potpisujte ništa na strani 4.

Strana 5

Na ovoj strani se nalazi prijava za evidentiranje u sistem poreza na dodatu vrednost. Poreska uprava vas ne može evidentirati u PDV sistem pre nego što uspešno okončate postupak pred APR-om i otvorite račun u banci (korak 8).

Na ovoj strani navedite Vaše lične podatke kao preduzetnika. Pored imena, prezimena, matičnog broja, i pola, zahteva se da unesete i šifru stručne spreme i podatke o eventualnom zaposlenju. Ovi podaci se prikupljaju ne samo iz statističkih, već zbog razloga koji se tiču obračuna poreza i doprinosa pa je potrebno tačno da ih navedete. Obrazac sadrži šifrarnik stručnih sprema, na vama je samo da trocifreni broj šifre unesete u odgovarajuće polje. Da bi ovo bolje objasnili, navešćemo Vam primer. Recimo da imate srednju stručnu spremu, u polje upisujete tu šifru iz šifrarnika, ovako:

Takođe, sa desne strane označite da li ste preduzetnik kome je to osnovna ili dopunska delatnost ili ste penzioner.

Strana 6

Na ovoj strani se popunjavaju podaci o prokuristima. Ukoliko nemate prokuriste, ovu stranu ostavite praznu.

Strana 7

Na ovoj strani se popunjavaju podaci o izdvojenim mestima obavljanja delatnosti. Recimo da ste preduzetnik koji ima lanac auto-perionica ili frizerskih salona. Ukoliko planirate da obavljate delatnost na mestima koje nisu sedište, onda popunite podatke o njima. Važno je da napomenemo da Vaša adresa stanovanja nema nikakve veze sedištem, niti sa izdvojenim mestima obavljanja delatnosti.

Strana 8

Ovo je poslednja Strana Registracione prijave, i na njoj se nalazi spisak dokumentacije koju uz Registracionu prijavu predajete. Ozničite samo dokumentaciju koju predajete, i nemojte označavati dokumentaciju koju ne predajete. Ukoliko sami podnosite Registracionu prijavu, za preduzetničku delatnost za koju nije potrebna posebna dozvola ili saglasnost, i ukoliko nemate nikakve prokuriste, a sve ovo je najčešći slučaj, to izgleda ovako:

Vreme: 30 minuta

Troškovi: 0 dinara ukoliko sami popunjavate Registracionu prijavu

Korak 5: predaja prijave i odlučivanje registratora po prijavi

Prijava se predaje tek nakon što pribavite svu potrebnu dokumentaciju. Ukoliko ste pratili redosled koraka, imate:

• dokaz o identitetu – fotokopiju (odnosno očitavanje) Vaše lične karte;
• dokaz o uplati 1.500 dinara naknade za osnivanje
• popunjenu Registracionu prijava osnivanja preduzetnika (vidi 4. korak)

Ukoliko ste rezervisali naziv, prilaže se i:

• Potvrda o rezervaciji naziva

Za obavljanje nekih delatnosti propisano je da mogu da se obavljaju uz prethodno pribavljenu dozvolu (kao što su recimo: apotekarska delatnost, promet oružjem i municijom i slično). Ukoliko je posebnim zakonom propisano da za obavljanje Vaše delatnosti morate da imate dozvolu ili saglasnost ili licencu ili bilo koji drugi akt nadležnog organa, onda se prilaže i:

• Akt nadležnog organa (dozvola ili saglasnost ili licenca i sl.)

Sve što treba da uradite je da predate prijavu Agenciji za privredne registre. To možete da uradite na sledeće načine:

• neposredno u sedištu APR u Beogradu,
• neposredno u nekoj od organizacionih jedinica APR,
• neposredno u opštinama sa kojima Agencija ima zaključen sporazum ili
• poštom, tako što ćete celokupnu potrebnu dokumentaciju poslati na adresu APR

Jednom kada predate prijavu osnivanja Agenciji za privredne registre, ona će za Vas u samom postupku registracije osnivanja istovremeno pribaviti:

• matični broj koji dodeljuje Republički zavod za statistiku,
• poreski identifikacioni broj (PIB) koji dodeljuje Poreska uprava – Centrala,
• broj osiguranika penzijsko-invalidskog osiguranja (PIO) koji izdaje RF PIO i
• broj osiguranika zdravstvenog osiguranja koji izdaje RZZO.

Dakle skoro sve je na jednom mestu.

Rok za odlučivanje o registracionoj prijavi je pet dana od dana prijema prijave. Ukoliko Registrator utvrdi da su ispunjeni  uslovi za registraciju, donosi Rešenje kojim se prijava usvaja i svoju odluku objavljuje (Pretraga podataka). Istovremeno sa donošenjem Rešenja objavljuju se i registrovani podaci na stranici APR.
U slučaju da Registrator utvrdi da nisu ispunjeni uslovi za registraciju donosi Rešenje kojim odbacuje prijavu. Donošenjem tog rešenja postupak je okončan, i to bez mogućnosti da dostavljanjem neke dopunske dokumentacije utičete na drugačiji ishod postupka.
Ukoliko Registrator utvrdi da nisu ispunjeni drugi uslovi, on donosi Rešenje kojim odbacuje prijavu i utvrđuje koji to uslovi za registraciju nisu ispunjeni. U tom slučaju imate rok od 30 dana od dana objavljivanja ovog Rešenja da:

• podnesete novu registracionu prijavu za registraciju podataka o čijoj registraciji je odlučeno tim rešenjem (pri čemu je bitno da nova prijava bude podneta u celosti, a ne samo pojedini delovi prijave)
• dostavite eventualno nedostajuću i/ili ispravljenu dokumentaciju i
• platite polovinu od iznosa propisane naknade za registraciju koja je predmet prijave,

čime zadržavate pravo prioriteta odlučivanja zasnovano podnošenjem prijave koja je odbačena.
Ukoliko odlučite da i pravo prioriteta iskoristite, potrebno je da u novoj registracionoj prijavi na prvoj strani obavezno navedete broj prethodno odbačene prijave, jer u suprotnom Registrator dostavljenu prijavu može posmatrati kao potpuno nov zahtev, u kom slučaju će prijava najverovatnije biti odbačena (zbog nedovoljne naknade i/ili nedostajuće dokumentacije).

Korak 5-A: žalba na odluku registatora

U slučaju da niste zadovoljni odlukom Registratora, možete podneti žalbu koja obavezno sadrži: broj i datum odluke koja se žalbom pobija, razlozi pobijanja, identifikacioni podaci o podnosiocu žalbe i potpis podnosioca žalbe. Žalba se podnosi ministru nadležnom za položaj privrednih društava i drugih oblika poslovanja, preko Agencije za privredne registre, u roku od 30 dana od dana objavljivanja odluke.
Ako je reč o žalbi na Rešenje kojim je zahtev za registaciju odbačen, uz utvrđivanje uslova koji nisu bili ispunjeni i istovremeno otklonite nedostatke utvrđene Rešenjem, smatraće se da radnje preduzete radi otklanjanja utvrđenih nedostataka nisu ni preduzete, odnosno nastaviće se postupak po žalbi. Ovo znači da podnosilac prijave uz žalbu ne može dostaviti nedostajuću ili ispravljenu dokumentaciju, odnosno da ona neće biti uzeta u obzir ako je dostavljena uz žalbu. Nakon podnošenja žalbe mogue su sledeće situacije:

• ako Registrator utvrdi da je žalba neblagovremena, nedopuštena ili izjavljena od strane neovlašćenog lica, odbaciće žalbu svojim Rešenjem;
• ako Registrator utvrdi da je žalba osnovana, izmeniće pobijanu odluku ili staviti van snage Rešenje o odbacivanju prijave i doneti Rešenje o usvajanju prijave;
• ako Registrator u roku od pet dana od dana njenog prijema, žalbu niti odbaci niti usvoji, bez odlaganja je dostavlja nadležnom ministru, koji o žalbi odlučuje u roku od 30 dana od dana prijema žalbe u ministarstvu.

Korak 6: dobijanje rešenja

Kada APR pozitivno odluči po Vašoj prijavi, doneće Rešenje kojim se prijava usvaja, i dostaviće Vam to Rešenje na način koji ste naveli u Registracionoj prijavi. Ukoliko ste naveli da želite da odluke Registratora preuzmete lično, idite u APR i preuzmite Rešenje. Na ovoj stranici APR možete pratiti proces rešavanja po Vašoj prijavi, i videti kada je proces okončan.

Od momenta donošenja Rešenja počinju da teku Vaša prava i obaveze kao preduzetnika. Ovo uključuje i obavezu prijavljivanja kod nadležnog poreskog organa

Vreme: 5 radnih dana od dana podnošenja uredne prijave

Troškovi: 0 dinara

Korak 6-A: dobijanje izvoda iz registra privrednih subjekata

U toku poslovanja, može Vam se desiti da Vam je potreban izvod iz APR o registraciji preduzetnika. Neki put je to potrebno da biste dokazali da u momentu izdavanja izvoda poslujete kao preduzetnik.

Za dobijanje izvoda iz Registra privrednih subjekata potrebno je podneti sledeće:

• zahtev za izdavanje izvoda možete naći ovde
• dokaz o uplati naknade za izdavanje izvoda o registrovanom preduzetniku koja iznosi 900 dinara

Zahtev za izvod može da podnese bilo koje fizičko lice, a izvod se odmah dobija u Agenciji, na licu mesta, bez čekanja.

Vreme: 3 minuta

Troškovi: 900 dinara naknade za APR + provizija za uplatu takse (u zavisnosti od toga gde uplaćujete)

Korak 7: izrada pečata

Iako član 25. stav 3. Zakona o privrednim društvima eksplicitno propisuje da Vam pečat nije potreban, osim u slučajevima kada je to propisano drugim Zakonom, svi će Vam ga neosnovano zahtevati, osim APR-a i Poreske uprave koji se drže slova zakona.

Pečat se izrađuje kod pečatoresca. Svaki pečatorezac će Vam zahtevati kopiju Rešenja o osnivanju da bi Vam izradio pečat. Ne postoje propisi kojima je regulisan oblik i sadržina pečata, tako da možete da zahtevate od pečatoresca da napravi pečat po običajima po kojima se pravi pečat za preduzetnika. Takođe ne postoje propisi kojima je regulisana boja mastila pečata, ali preduzetnici najčešće upotrebljavaju plavo, ljubičasto i crno mastilo. S obzirom da po zakonu niste dužni da imate pečat, možete pustiti mašti na volju.

Vreme: do 1 sat

Troškovi: od 1.000 do 3.000 dinara u zavisnosti kakav mehanizam pečata želite

Korak 8: OP obrazac i otvaranje bankovnog računa

Kako biste mogli da poslujete kao preduzetnik, potrebno je da imate otvoren račun kod poslovne banke. Ovo se postiže zaključenjem Ugovora o vođenju poslovnog računa sa bankom po vašem izboru. Pažljivo izaberite banku kod koje ćete imati račun. Možete imati i više računa u više poslovnih banaka. Ažuran spisak banaka koje imaju dozvolu Narodne Banke Srbije za poslovanje na teritoriji Republike Srbije uvek možete videti na sajtu NBS: Spisak banaka.

Poslovne banke u Srbiji u svom poslovanju se oslanjaju na Odluke NBS, ali imaju prava da kreiraju sopstvenu poslovnu politiku u granicama zakona. Veoma je važno da se podrobno raspitate o svim aspektima ugovornog odnosa sa bankom, kako Vas ne bi iznenadili dodatni ili neočekivani troškovi.

Raspitajte se o troškovima koji se riču samog održavanja računa, bankarskih provizija na transakcije, i načine dobijanja izvoda i slično. Neke banke naplaćuju proviziju za dostavljanje izvoda, nekima je to uračunato u cenu mesečnog održavanja. Vodite računa o tome koliko će sve to Vas da košta, i izaberite najpovoljniju varijantu.

Takođe, vodite računa da velike banke imaju mnogo klijenata (to ih i čini velikim), pa razmislite o tome koliko ćete vremena provesti čekajući u redu ispred šaltera koje banke. Dovoljno je da prođete pored Vama bliskih poslovnica da biste videli ima li gužve ili nema.

Prilikom otvaranja bankovnog računa važno je da znate da neke banke zahtevaju da im izdate blanko menicu, kako bi mogle da naplate svoje provizije od vas. Savet je da izaberete neku od onih banaka koje ne traže da im potpisujete blanko menicu, jer zbog grešaka u sistemu može da se desi da iznos na menici bude pogrešan. Ukoliko ne potpišete blanko menicu, ne postoji mogućnost da Vas neko zaduži za iznos koji niste dužni da platite.

Dakle, različite banke će Vam tražiti različitu dokumentaciju za otvaranje računa, ali ono što će Vam od dokumentacije svakako biti potrebno je:

• Rešenje o osnivanju ili Izvod iz APR
• dokaz o identitetu
• pečat preduzetnika
• overen OP obrazac

Za otvaranje računa kod poslovne banke, kao preduzetniku će Vam tražiti da im dostavite overen OP obrazac. Ovo OP je skraćenica od overeni potpis, što znači da sa popunjenim OP obrascem treba da odete do suda ili opštine ili overitelja i overite svoj potpis. OP obrazac možete preuzeti i sa sajta APR.

Popunjeni OP obrazac izgleda ovako:

Popunjivu verziju OP obrasca možete preuzeti iz sekcije Dokumenti / Obrasci.

Jednom kada otvorite račun kod poslovne banke, spremni ste da poslujete. Ipak ostaje još jedan poslednji korak.

Vreme: 1 do 5 radnih dana

Troškovi: 0 dinara za otvaranje, prema ugovoru sa bankom mesečna provizija i drugi troškovi

Korak 9: Poreska

Kao što ste i samim popunjavanjem obrasca mogli da vidite, postoje dva načina da budete oporezovani kao preduzetnik. Jedan je da vodite knjige, a drugi je, ako za to ispunjavate uslove, da budete paušalno oporezovani. Ako vodite knjige, to ne mora nužno da znači da ste u PDV sistemu. Pažljivo popunite Registracionu prijavu.

Izvor: https://www.mojafirma.rs/baza-znanja/vodic-za-osnivanje-preduzetnika/